4.1. RAS TEHNOLOGIJA – UVODNE NAPOMENE

RAS je skraćenica za termin recirkulacioni akvakulturni sistem. To je sledeći nivo u tehnologiji gajenja riba. Zasniva se na uzgoju velike količine riba, na relativno malom prostoru, uz minimalnu potrošnju vode. Tehnologija se zasniva na efikasnom izdvajaju otpadnih materija iz uzgojne vode, tako da je dovoljno samo dodavati u sistem vodu koja je isparila (tzv. nulta recirkulacija). RAS tehnologija se eksplozivno razvila u zadnjih 20 godina, te se i dalje razvija i usavršava. Prednost RAS tehnologije se zasniva na uštedi prostora, pa umesto da gajimo ribu na 30-40 ha, isto to možemo postići na 1 ha. Zahvaljujući tome, RAS farme je moguće napraviti u blizini gradskih centara i time skratiti i smanjiti put prevoza ribe od farme do kupaca.

Sledeća prednost je kao što smo rekli velika ušteda vode prilikom gajenja ribe. Zahvaljujući konstrukcijskim osobinama okruglih bazena, otpadne materije se efikasno izdvajaju iz vode, koja se zatim filtrira i vraća u sistem. Zbog toga nisu potrebne drastično velike količine vode, kao u konvecionalnim ribnjacima. Još jedna prednost je da pošto se proizvodnja odvija u zatvorenim objektima, znači i preko zimskih meseci, to znači da se može iskoristiti pun potencijal rasta ribe, odnosno skratiti period od mlađi do konzumne ribe. Npr. u klasičnoj proizvodnji rast šarana od mlađi do konzumne ribe traje dve i po godine, a u RAS sistemu kraće, od 10-12 meseci. I na kraju, u RAS sistemu mogu da se gaje skoro sve vrste riba koje se inače gaje u otvorenim ribnjacima, plus neke uvozne vrste kao što su tilapija, afrički som, losos, pa čak i razne morske vrste. Samo je pitanje ekonomske isplativosti za dotičnu vrstu.

Pored prednosti, postoje i neke mane kod RAS tehnologije. Pre svega, ovo je skupa tehnologija, zahteva dosta ulaganja u projektovanje, u objekat i u opremu. Nadalje, zahteva konstantan izvor električne energije, farma ne sme nikad da ostane bez napajanja, pa se zato moraju obezbediti jaki agregati za rezervu i to najbolje dva. Takođe farma traži redovno snabdevanje sa kiseonikom. Takođe, prostor se mora grejati, što takođe iziskuje troškove. Isto tako, osoblje koje radi na farmi počev od radnika do tehnologa mora biti dobro obučeno i u svakom momentu spremno da reaguje u slučaju nepovoljnih situacija. Proces obučavanja radnika je dug i spor. Nov radnik se obučava prvih godinu dana, još 2 godine se brusi njegov rad i znanje i tek posle 3 godine možemo da vidimo pun kapacitet radnih sposobnosti radnika u RAS sistemu. I ako farma troši relativno male količine vode, neophodno je obezbediti kontinuirano snabdevanje farme čistom i kvalitetnom vodom. Ishrana riba se obavlja sa kvalitetnom, istovremeno i skupom granulisanom hranom. Ne postoji nikakva mogućnost improvizacije u ishrani i hranjenje ribe alternativnim izvorima kao što su razni otpaci, gliste, mlevene iznutrice itd. zbog jako velikog prljanja vode i opterećenja filtracionog sistema.

RAS sistemi, se sa različitim uspehom koriste u gajenju raznih vrsta mlađi, raznih vrsta konzumne ribe, za čuvanje matica, za čuvanje konzumne ribe do prodaje, za naučne oglede itd. Mnogo faktora utiče na krajnji finansijski ishod jedne RAS farme. Najveći troškovi koji se javljaju jesu projektovanje i izgradnja objekta i opremanje farme sa svim bitnim elementima (bazeni, mehanički filteri, biofilteri, UV sterilizatori, pumpe, oksigenacija, grejači, procesna oprema, rasveta, itd.). Sledeći troškovi jesu hrana, radna snaga, električna energija, kiseonik, grejanje prostora i sl.

Ipak, i pored visokih troškova, RAS tehnologija sve više se razvija, napreduje, sa tendencijom snižavanja troškova opreme i sa rastom shvatanja da su prirodni resursi za gajenje riba na otvorenom ograničeni i ako želimo da uvećamo proizvodnju ribe i drugih akvakulturnih organizama, moramo da se okrenemo ovakvim tehnologijama. Čak i kavezne farme u Evropi, Americi i Kanadi, suočene sa mnogobrojnim problemima, počinju da izmeštaju proizvodnju sa mora na kopnene RAS farme. U svakom slučaju, RAS farme su se dokazale u tehnološkom smislu, ostaje još i da se ekonomski potvrde.

Osnovni princip rada RAS farme jesu okrugli bazeni za gajenje ribe smešteni u zatvorene, izolovane objekte (u 90% slučajeva), u koje stalno dotiče čista voda i iz kojih izlazi prljava i efikasno iznosi nečistoće (izmet, nepojedena hrana i sl.). Prljava voda prolazi preko mehaničkih filtera, gde se prvo izdvajaju najgrublje čestice nečistoće, pa fine čestice nečistoće. Mehanički očišćena voda dospeva na biološki filter, gde se uz dejstvo bakterija vrši transformacija amonijaka u nitrit, a nitrita u skoro bezopasni nitrat. Takva voda se dalje degasira od ugljen dioksida, zatim kondicionira sa kiseonikom i steriliše prolaskom kroz UV sterilizatore. Posle toga se vraća u bazene za gajenje ribe. Nagomilani NO3 se može eliminasati na dva načina. Prvi je da se konstantno pomalo u sistem ubacuje čista voda i time kontinuirano ispira NO3. U drugoj opciji, radi se denitrifikacija u reaktoru i prevođenje NO3 u N2 koji isparava u atmosferu. Da zaključimo, RAS tehnologija je dokazano efikasna, sigurno se mogu proizvesti razne riblje vrste, za kraće vreme, u velikoj gustini i na malom prostoru, sa malo vode. Jedina nepoznanica je finansijska efikasnost, ali svakim danom, napredovanjem tehnologije, ona je sve izvesnija.

Za više informacija i saveta o ovoj proizvodnji, kontaktirajte nas na e-mail: ribarstvo.info@yahoo.com