3.1. KAVEZNI RIBNJACI

Kavezni ribnjaci predstavljaju poseban vid sistema za gajenje riba. Sastoje se od nosive konstrukcije (drvene, metalne, a u Aziji često od bambusa) koja pliva pomoću praznih buradi ili slično, a u koje su uronjene mreže, u kojima se čuva riba. U ovakvom sistemu mogu da se gaje mnoge vrste riba. Jako je bitno da akvatorij u koji su smešteni kavezi bude bogat kiseonikom, dubok i sa blagim strujanjem vode. Kavezni ribnjaci se javljaju širom sveta počev od najmanjih i najprostijih do ultrasavremenih, velikih kapaciteta. Prednosti kaveznog sistema gajenja su dosta niži početni troškovi za zasnivanje proizvodnje. Zbog toga su interesantni i popularni kod investitora. Mogu da se postavljaju u slatkoj, bočatoj i morskoj vodi. Međutim, pored jasne prednosti koja se ogleda u relativnoj jeftinoći izgradnje, postoje i mane ovog sistema. Pre svega, ograničeni resursi za postavljanje kaveznih ribnjaka. Nema previše vodenih površina na našem području pogodnih za zasnivanje kaveznih ribnjaka. Pogodni akvatorij kao što smo rekli mora da poseduje dovoljnu dubinu, da je voda bogata sa kiseonikom i da imaju lagane podvodne struje.

Sledeće je pristupačnost obale. I ako se proizvodnja odvija na sredini jezera, hrana i oprema se moraju najčešće držati na obali. Sam izlov i prebacivanje ribe u transportna vozila se mora odvijati na obali. Takođe, nije poželjno zbog sigurnosti da osoblje spava na kavezima, već u stambenim objaktima na obali. Zbog toga je jako važna pristupačnost obale, a često nema mnogo pristupačnih i pogodnih mesta. O tome treba voditi računa.

Pošto su kod nas najpovoljnije lokacije za zasnivanje kaveze proizvodnje hidroakumulaciona jezera za potrebe proizvodnje električne energije, moraju se imati u vidu jako velike oscilacije vodostaja jezera u periodu velike potrošnje električne energije. Te velike oscilacije nisu česte, ali mogu da iznose i do nekoliko desetina metara. Zbog toga treba znati pravilno privezati kaveze, imajući u vidu ovakve oscilacije. Drugi veliki problem može biti nanos smeća i drugog otpada, najčešće nakon obilnih kiša i oluje. Nanos plivajućeg granja, stabla i korenja može pocepati mreže i naneti ogromne gubitke. Zbog toga je neophodno vršiti vizuelni nadzor nad kaveznom ribnjakom svih 24 h. Takođe, oko kaveznog ribnjaka se vremenom sakupljaju jata divlje ribe, pa postoji realna mogućnost prenošenja nekih ribljih bolesti na gajenu ribu.

Isto tako, zbog obimnog hranjenja gajene ribe i lučenja fekalija u vodu, postoji realna opasnost pogoršanja kvaliteta vode. U nekom slučajevima, dovoljno je samo smanjiti hranjenje na nekoliko dana, da bi se kvalitet vode popravio. Ali u nekim situacijama i pored intervencije, kvalitet vode se ne može popraviti, pa u tom slučaju mora se trajno smanjiti količina gajene ribe u kavezima ili celokupnu konstrukciju premestiti na drugu lokaciju. Isto tako, u slučaju izbijanja bolesti kod riba, u kavezima je nemoguće efikasno sprovesti lekovito kupanje.

Ipak, najveći problem u svetu globalno, kod kaveznog gajenja, jesu raspoloživi vodeni resursi. Dugo vremena se smatralo da je gajenje riba u kaveznim ribnjacima neograničenih mogućnosti, kako po količini ribe na jednom mestu, tako i dužini trajanja. Međutim, posle nekoliko decenija intenzivne ekspanzije kaveznih ribnjaka, počeli su se javljati veliki ekološki problemi koji se više nisu mogli zanemarivati. Voda oko kaveza je bila sve više opterećena organskim otpadom, koji bi nestao posle nekoliko godina, prilikom gašenja ili premeštanja kaveznog ribnjaka na drugu lokaciju. Povećavala se učestalost izbijanja bolesti i stopa uginuća. I sve češće se javlja beg gajene ribe zbog cepanja mreža ili nepažljive manipulacije u otvorene vode, u koje ne pripada (bilo kao vrsta, bilo zato što je neki hibrid). Sve to je doprinelo da neke visoko razvijene zemlje počinju da postavljaju stroge limite gajenja riba u otvorenim vodama ili priobalju mora i traže druga rešenja. Jedno rešenje je odvođenje kaveza daleko na pučinu mora i okeana, sa svim rizicima, a neke kompanije su počele da prave plutajuće, zatvorene, metalne okrugle konstrukcije, u obliku levka, kojima je ulaz za vodu na površini, a izlaz na dnu konusa. Otpada voda se izvlači sa dna na površinu, filtrira i vraća u akvatorij. Sistem je efikasan, može da se postavlja bilo gde uz obalu gde ima dovoljne dubine, ali je izuzetno skup. U svakom slučaju, oko kavezne proizvodnje će se narednih decenija lomiti koplja između interesa ekologije i potrebe da se proizvodi hrana. Ishod još nije do kraja poznat.

Za više informacija i saveta o ovoj proizvodnji, kontaktirajte nas na e-mail: ribarstvo.info@yahoo.com