2.4. ŠTA TREBA ZNATI PRILIKOM IZGRADNJE PASTRMSKIH RIBNJAKA

Gajenje salmonidnih vrsta može se odvijati u dva pravca. Prvo je gajenje divljih vrsta riba različitih uzrasta za poribljavanje otvorenih voda. Gaje se mnoge vrste salmonida kod nas i u svetu (npr. potočna pastrmka, mladica, lipljena, zlatovčica itd.). Gaje se do određene veličine za poribljavanje, uglavnom je to mlađ, radi lakše adaptacije na otvorenu vodu. U zadnje vreme pokušava se i gajenje tih riba za konzum, ali zbog lošeg faktora konverzije hrane, nisu se nešto proslavile. Mora se ići na genetsku selekciju za gajenje za konzum, ali onda se slabe divlje osobine ribe, pa je taj put još neizvestan. Drugi pravac je pravo ribarsko gajenje pastrmke za konzum. Za sad je jedino kalifornijska pastrmka prava, ekonomična riba za gajenje na našem području, jer ima veliki broj dobrih osobina za gajenje kao što su: odlično podnosi velike gustine u uzgoju, ima odličnu konverziju hrane, brzo raste, podnosi više temperature vode od drugih salmonida, otpornija je na bolesti nego druge salmonide i relativno se mlađ lako uzgaja. Zbog svih tih pozitivnih osobina, raširila se po čitavom svetu i postala je kozmopolitska vrsta. Sa dosta manjim uspehom može da se gaji zlatovčica. A širom sveta, gde ima uslova, dosta više od kalifornijske pastrmke jedino se uzgaja atlantski losos.

Izbor lokacije za izgradnju pastrmskog ribnjaka

Predstavlja prvi i najvažniji korak, jer loša procena vodi u pravcu promašene investicije. Osnovni kriterijum je da na izabranoj lokaciji postoje dostupne velike količine vode pogodnog kvaliteta (dovoljno kiseonika, optimalna i što stabilnija temperatura vode i sl.). I jako je važno da je teren na budućoj lokaciji pogodan za izgradnju ribnjaka. U intenzivnom gajenju pastrmki potrebno je obezbediti barem 50 izmena vode u toku 24 h po bazenu (2 izmene vode/h), a standard je danas 72 izmene/dan (3 izmene/h). U nekim zemljama alternativno se predlaže čak i 96 izmena/dan (4 izmene/h).

Pre izgradnje budući investitor mora obaviti istražne radove (uraditi studiju) što podrazumeva da se sagledaju mogućnosti vodosnabdevanja, istražiti izbor lokacije za ribnjak, ispitati kvalitet vode (fizički, hemijski i biološki) i izmeriti količinu vode u vodotoku. Kvalitet i protok vode treba obaviti u periodu avgust-oktobar kada su vodostaji najniži. Najčešće greške koje investitor čini iz neznanja i prevelikih ambicija je da ribnjak projektuje da bude što veći, bez obzira na dostupne količine vode, što vodi ka proizvodnji sa slabim gustinama, lošijoj konverziji i na kraju slabijoj proizvodnji od očekivane, što na kraju dovodi do niske rentabilnosti i propadanja ribnjaka.

Pastrmski ribnjak se sastoji iz više objekata. Vodozahvat je objekat za kaptiranje (zahvatanje) vode. Mogu biti različiti. Na vodotoku ili na vrelu se radi pregradni zid (brana). Najčešći vodozahvat je tipa “tirolska” brana. Dovodni kanali dovode vodu od vodozahvata ka ribnjaku. Mogu biti otvoreni (kanal) ili zatvoreni (cevi raznih dimenzija i materijala). Svaki tip ima svoju svrhu. Dovodni kanali unutar ribnjaka dovode vodu do svakog proizvodnog objekta na ribnjaku. Predtaložnik ima ulogu da istaloži razni nanosni materijal (pesak, šljunak, ređe mulj). Nalazi se ugrađen negde na kraju dovodnog kanala. Odvodni kanali odvode vodu iz proizvodnih objekata do izlaznog taložnika. Obično su otvorenog tipa. Taložnik se nalazi na kraju ribnjaka. Funkcija mu je da istaloži što više raznih otpadnih taložnih materija (ostaci hrane, fekalije, mulj i sl.) pre nego se voda iz ribnjaka vrati u vodotok. Bazeni za gajenje raznih kategorija ribe su proizvodni objekti na ribnjaku (mlađ, predkonzumne i konzumne ribe, matice) i najčešće se prave od betona. Postoje pravougaoni i kružni bazeni. I jedni i drugi imaju svoje prednosti i mane. Ipak, za sada se mnogo više na klasičnim pastrmskim ribnjacima koriste pravougaoni bazeni. Kod njih je odnos širine i dužine stranica 1:10, odnosno na 2 m, dužina je 20 m ili na 3 m, dužina je 30 m. Dubina je po današnjim standardima 1 m, s tim da je na početku bazena dubina 0,95 m, na sredini 1 m i na izlazu iz bazena 105 cm. Ovo važi za tovne bazene, za uzgoj mlađi dubine su manje, oko 0,5-0,6 m. Bazeni za držanje matica su isti kao kod tovnih bazena, jedino moraju da imaju više žlebova, za postavljanje rešetki, kako bi se mogli pregrađivati, zbog manipulacije sa maticama prilikom mresta. Mrestilište je objekat gde se obavlja mrest, inkubacija ikre i gajenje mlađi do par meseci starosti. Prozori mrestilišta moraju da su mali i da imaju roletne, zbog zaštite od UV zračenja, na koju je ikra pastrmke osetljiva. Rastilišta su bazeni za gajenje mlađi od 1-3 meseca starosti, dimenzija oko 1 x 10 x 0,5 m. Mladičnjaci su bazeni za gajenje mlađi od 3 do 12 meseci starosti, širine do 2 m, dužine do 20 m i dubine od 0,6 do 0,8 m. Upravna zgrada ribnjaka sadrži kancelarije, mokri čvor, prostoriju za radnike i noćnog čuvara, kuhinju i trpezariju. Zgrada magacina služi za lagerovanje riblje hrane i čuvanje ribarske opreme i alata. Unutar ribnjaka mora biti postavljena vanjska rasveta, pošto se proces proizvodnje mora nadgledati i danju i noću (24 h).

Za više informacija i saveta o ovoj proizvodnji, kontaktirajte nas na e-mail: ribarstvo.info@yahoo.com