2.1. PASTRMSKI RIBNJACI

Pastrmski ribnjaci su hidrograđevinski objekti, napravljeni kao skup betonskih bazena, kroz koje kontrolisano lagano protiče čista, hladna, voda bogata kiseonikom. Poseduju vodozahvat sa rešetkom, dovodne i odvodne kanale, muljne kanale, a sami betonski bazeni su poredani jedan do drugog, u nizu, sa hodnim stazama između, ali i sam niz bazena je poredan kaskadno, po etažama. Zahvaljujući takvom rešenju, moguće je na dosta efikasan način gajiti velike količine ribe na malom prostoru. Zahvaljujući toj činjenici, klasičan pastrmski ribnjak, sa svim elementima pravilno postavljenim, predstavlja intenzivni ribnjački objekat.

Pastrmski ribnjaci za nesmetanu proizvodnju zahtevaju velike količine hladne i čiste vode, tako da su u većini slučajeva to limitirajući faktori za njegovu izgradnju. Međutim, ako se pravilno projektuje i ispoštuju svi principi, to je jedan jako efikasan, visoko proizvodan i nisko energetski zahtevan akvakulturni objekat, jer koristi gravitaciono punjenje i pražnjenje bazena. Međutim, ako se loše projektuje, a to obično znači da se sam građevinski objekat (betonski bazeni) predimenzionira u odnosu na dostupnu količinu vode, onda se javljaju veliki problemi. Pre svega, predimenzionirani proizvodni objekti uzrokuju smanjen broj izmena vode u bazenima, što nepovoljno utiče na život i rast riba. Pre svega dolazi do hronične pojave stresa kod riba, smanjenja faktora konverzije, pojačanog uginuća i na kraju do čestog izbijanja bolesti, što sve zajedno utiče na smanjenje finansijske dobiti ribnjaka. Problemi mogu idu do tog nivoa, da je ugroženo kompletno poslovanje ribnjaka.

U tom slučaju, prvo rešenje je ubacivanje vodenih pumpi velikog kapaciteta koje bi vraćale vodu sa izlaza iz ribnjaka na početak (ulaz). Međutim, u tom slučaju, drastično rastu troškovi električne energije, zatim narušava se zdravstveno stanje riba zbog vraćanja kontaminirane vode nazad, dolazi do pojave stresa, izbijanja bolesti, nastanka hroničnih bolesti koje je prosto nemoguće iskoreniti i sve to dovodi do pojačane potrošnje lekova, a to sve može da poskupi proizvodnju do granice rentabilnosti. I ponovo se vraćamo na početak priče.

Zbog toga je pri projektovanju jako bitno da ribnjak ima dovoljne količine, odnosno optimalne izmene, čiste i hladne vode, jer to obezbeđuje kvalitetnu i ekonomski efikasnu proizvodnju. Bitno je da svaki proizvodni bazen ima 3 izmene vode na sat, da je tempetatura vode u idealnom opsegu od 9-13°C (širi raspon je od 8-16°C), zatim da dolazna voda ima preko 8 mg kiseonika po litru i ako pastrmka podnosi i 5-6 mg/lit. Dovodna voda mora da bude kvalitetnija, nego voda u samom bazenu ili na izlazu.

Kod pastrmskih ribnjaka merna jedinica – površina (u m2) nije toliko bitna i ako je ona jako važna u procesu projektovanja samog ribnjaka, već ukupna zapremina (“kubikaža”, m3) svih proizvodnih bazena, ukrštena sa raspoloživim dotokom vode. Ako ispoštujemo osnovne principe projektovanja pastrmskih ribnjaka i obezbedimo 3 izmene kvalitetne, hladne vode na 1 h, onda možemo da računamo da možemo imati oko 30 kg konzumne pastrmke na 1 m3 zapremine bazena kao krajnju biomasu koju pastrmska proizvodnja može kvalitetno da podnese. Sve preko toga, počinje da stvara probleme, kao što su pojačani stres kod riba, pojava učestalijeg uginuća, izbijanje bolesti, neuzimanje hrane i pojava masovnog uginuća. Takve situacije treba izbegavati što je više moguće i pridržavati se propisanih standarda. Proizvodnja na pastrmskom ribnjaku se odvija kontinuirano, non-stop, 24 h, 365 dana u godini. Zahvaljujući toj činjenici, farmeri mogu planirati proizvodnju i obezbediti isporuku ribe kupcima konstantno. To olakšava poslovanje, jer prihodi od prodaje ribe pristižu stalno, kontinuirano, tokom čitave godine.

Sama proizvodnja pastrmke do konzumne ribe zavisi od više činjenica, kao što je npr. potrebna krajnja težina ribe. Što je individualna masa ribe manja, to će naravno riba brže stići za prodaju. Međutim, što je riba krupnija, za malo duže vreme se mnogo veća ukupna biomasa ribe može proizvesti. Zatim, što je viša temperatura vode u okviru optimalnih granica, to riba brže raste. Takođe, što se više koristi kvalitetnija hrana, isto riba brže raste. Problem je što je ta hrana nominalno skuplja, pa često proizvođači prave grešku i kupuju jeftiniju hranu za pastrmku, od koje riba sporije raste i često ima i lošiju konverziju hrane (FCR). Tako da ta jeftina hrana i ne ispada uvek jeftinija u procesu proizvodnje.

Koncepcija ishrane pastrmke je vrlo važna stavka, mora se voditi računa o svakom detalju, kad hranimo, koliko puta dnevno hranimo, koji je proizvođač hrane, kolika je temperatura vode, koliki je kiseonik u vodi, koji je uzrast ribe, da li je tonuća ili plivajuća hrana, da li dajemo ribi optimalni prečnik hrane, koliko ima celuloze u hrani, itd. Svi ovi detalji u ishrani su jako važni, jer hrana u pastrmskoj proizvodnji učestvuje sa preko 60% u ukupnim troškovima, pa je jasno da svaki procenat greške drastično povećava finansijske troškove u proizvodnji i obratno, svaki boljitak u ishrani, povećava profit farmeru.

Za više informacija i saveta o ovoj proizvodnji, kontaktirajte nas na e-mail: ribarstvo.info@yahoo.com