1.3. INTENZIVNI ŠARANSKI RIBNJACI

Sama reč intenzivan znači jako, žestoko, pojačano. U ribarstvu intenzivna proizvodnja u suštini znači proizvodnju ribe u velikoj gustini po jedinici površine ili zapremini vode. U šaranskoj proizvodnji na našem području, to znači da svaka proizvodnja od preko 4-5 t konzumne ribe po ha proizvodne površine ribnjaka predstavlja intenzivnu proizvodnju. Gornja granica se kreće do 8-10 t konzumne ribe po ha. Prednost ovakve proizvodnje se ogleda u smanjenju potrebnih proizvodnih površina. Ona količina ribe koju proizvede klasičan poluintenzivni šaranski ribnjak na 100 ha, na intenzivnom ribnjaku može da se proizvede na 20-30 ha. Jasno je da se ostvaruje velika ušteda za zemljište prilikom početne investicije. Zatim, lakše je nadgledanje i intervencija na 30 ha, nego na 100 ha površine. Bolja je i efikasnija zaštita i čuvanje od štetočina i kradljivaca na površini od 30 ha, nego na 100 ha, itd. Znači, manja su ulaganja u čuvanje i zaštitu manjeg ribnjaka, nego čuvanje velikih površina, što nekad može biti nemoguća misija. Takođe, manji su i troškovi jesenje i prolećne dezinfekcije i pripreme ribnjaka, a usput je dezinfekcija i efikasnija na manjoj površini.

Međutim, za zasnivanje ovakvog vida proizvodnje neophodni su određeni uslovi. Pre svega, ribnjak mora da ima sve elemente koji ga determinišu kao objekat u kome se gaji riba. To su pre svega dobro projektovani dovodni kanali za vodu, upust za vodu, zatim vodonepropusni bazen, dovoljne dubine, sa ravnim i pravilno nivelisanim dnom prema ispustu vode, koji je okružen nasipom. Takođe i ispust vode, koji omogućava postepeno i do kraja ispuštanje vode, tako da se dno ribnjaka može dobro isušiti preko zime (jako važna agrotehnička mera, ako želimo imati uspešnu intenzivnu proizvodnju ribe). Nadalje, ishrana u ovom slučaju se bazira na datoj hrani, dok je učešće prirodne hrane jako nisko (nekoliko procenata), što je logično zbog velikog broja glava ribe na maloj površini.

Hrana mora biti peletirana, sa kompletno izbalansiranim sadržajem (proteini, masti, minerali, ugljenihidrati, vitamini) koja će u potpunosti zadovoljiti potrebe šarana za život i rast. Isto tako, rast mora biti efikasan, a faktor konverzije (FCR) mora biti takav, da na kraju sezone omogući profit farmeru. Postoje razni proizvođači hrane za šarana, nisu svi isti i nije uvek najjeftinija hrana jeftina. Treba se dobro raspitati kod drugih proizvođača ribe, ali i u praksi proveriti hranu.

Sledeće bitno za efikasnu proizvodnju jeste da ribnjak ima stalan (24 h) dotok, te oticanje vode iz ribnjaka. Količina ulazne vode ne treba da je prevelika, da se ne ispere planktonska biomasa u ribnjaku, ali opet dovoljna da omogući ispiranje štetnih materija, koje se nagomilavaju kao posledica fiziološke aktivnosti velike količine ribe na maloj površini (disanje, defekacija). U slučaju prevelikog gomilanja otpadnih materija, usled slabog oticanja, koje ne može da se biološki preradi od strane prisutnih aerobnih bakterija i algi, može da dođe do trovanja, stresa ribe, akutnog uginuća i pojave raznih bolesti. Zato je bitno obezbediti konstantan dotok vode.

Takođe, obavezno je imati i površinske aeratore, otprilike po jedan aerator na 1-3 ha površine. Odnosno, što je veća gustina nasada ribe, to je manja površina po aeratoru. U svakom slučaju, praksa će vremenom pokazati koja je to potrebna količina po jedinici površine.

U proleće, u dobro preko zime pripremljen i dezinfikovan ribnjak upušta se voda, malo đubri ravnomerno po celoj površini sa otopljenom smešom u vodi pola-pola (NPK i zreli stajnjak) i u pogodnom momentu nasadi predkonzumna riba u količini od 2000 do 2500 kom/ha. U novo formiran ribnjak, ne treba u prvoj sezoni nasađivati preveliki broj riba po jedinici površine, iz sigurnosnih razloga, već svake sezone povećavati gustinu nasada za 10%. Iz prostog razloga da se postepeno ispita maksimalni biološki kapacitet ribnjaka, da se ljudi koji vode proizvodnju obuče kroz nekoliko sezona i eventualno da se ispita više tipova hraniva, od strane nekoliko proizvođača. Kod hrane se gleda osim cene i faktor konverzije, ozbiljnost proizvođača hrane da isporuči na vreme dovoljne količine tražene hrane, cene koštanja dovoza, postojanost kvaliteta hrane, itd.

U svakom slučaju, nije uvek najjeftinija hrana jeftina, to treba uvek imati na umu. Od momenta nasađivanja, ribnjak se mora nadzirati 24 h dnevno. U prepodnevnim časovima riba se hrani i obilazi ribnjak, čiste rešetke na dovodu i odvodu vode, proverava vodozahvat, nasipi, brana i sakuplja eventualno uginula riba i generalno prati izgled i ponašanje riba. Prati se boja vode, meri se temperatura, kiseonik, uvek u isto vreme. Znači farmer mora da ima pouzdan aparat za merenje temperature i kiseonika u vodi. Pored toga, prate se i koncentracije amonijaka (NH3), nitrita (NO2), nitrata (NO3), pH, KH, fosfor, TDS, CO2. Svi dobijeni podaci treba da se upisuju u dnevnik ribnjaka, kao i sakupljena uginula riba, te količina date hrane. Parametri vode treba da se prate periodično (svaka 2-3 dana) i obavezno svakodnevno prilikom uočljive promene kvalitete vode (pojava neugodnih mirisa, oblačno vreme, promena boje vode, pojava bezvoljne ribe na površini, itd.). U momentima pogoršanja kvaliteta vode treba pojačati dotok vode, upaliti aeratore i obustaviti hranjenje određeno vreme. U svakom slučaju, visokointenzivna proizvodnja je istovremeno i visokorizična i tako se treba postaviti. Ništa se ne sme prepustiti slučaju i mora se imati u rezervi više metoda za očuvanje i popravljanje kvaliteta vode. Sama proizvodnja dosta zavisi od klimatskih faktora i moramo dobro poznavati sve situacije koje se mogu desiti iznenada i moramo znati na vreme i pravilno reagovati i ako je šaran dosta tolerantna i otporna riba. Za više informacija o ovoj proizvodnji, možete nas kontaktirati na e-mail: ribarstvo.info@yahoo.co